DE

Radio klub "Nikola Tesla" Sombor 

(Tekst je iz knjige PEDESET GODINA NARODNE TEHNIKE 1946-1996 SOMBOR)

Nakon zavrsetka Drugog svetskog rata ljubitelji elektronike, uz odobrenje Narodnog odbora, u jesen 1946. godine formirali su Radio klub "Nikola Tesla". Od zacetnika secamo se Milutina Micica, Ilije Ralica, Grge Babica, Segedi Djule, Andrije Vajlera i drugih.

U poratnim uslovima klub je poceo lepo da radi. Tako je pocetkom 1847. godine odrzan i prvi tecaj za konstruktore radio-amatere. Odrzani su i prvi ispiti posle tecaja i urucene diplome uspesnim polaznicima. Iz narodnih dobara dobijeno je oko 200 radio-aparata, zaplenjenih za vreme rata, te su korisceni kao materijal za konstruktore.

Zbog raznih nesporazuma u rukovodstvu klub se raspao negde 1951. i 1952. godine. Od imeovine kluba ponesto je sacuvano u podrumima zgrade na cijem je mestu sazidan novi deo hotela "Sloboda".

U jesen 1957. godine, posle jednogodisnje pripreme, obnovljena je akcija formiranja radio-kluba. Dvojica najaktivnijih, Jovica Bolehradski i Stevan Pap, uz pomoc nekolicine zainteresovanih odrzali su u prostorijama foto-kluba, u bioskopu "Svrca", Osnivacku skupstinu. Izabrano je rukovodstvo i radna tela te je klub ponovo krenuo sa radom pod starim nazivom.

Odmah posle formiranja zapocelo je obucavanje mladih. Tokom zime 1957. godine odrzan je prvi tecaj u prostorijama OS "Bratstvo-jedinstvo" (zgrada Preparandije), posto klub tada nije imao svoje prostorije.

Skoro u isto vreme u Gimnaziji je osnovan samostalni radio-klub pod nazivom "Kamenko Gagrcin". Klub je vodio nastavnik strucne nastave Milutin Micic, a clanovi su ucenici Gimnazije. Nekoliko godina je radila sekcija konstruktora, a potom se pripaja klubu "Nikola Tesla". Izvestan broj clanova aktivno se ukljucuje u rad. I danas je jos aktivan Mihajlo Bojadzijevic.

Iz Preparandije klub se preselio u vece prostorije Doma pionira u Vojvodjanskoj ulici, gde je danas zabaviste. U adaptiranim prostorijama uredjena su radna mesta za konstruktore. Medjutim, radno vreme Doma pionira nije odgovaralo clanstvu te su trazene nove prostorije.Dobijena je jedna soba u Gradskoj kuci za rad primiopredajne. Posle nekoliko godina iz Doma pionira radionica se seli u Ulicu Laze Kostica 6. U dvorisnom delu clanovi su sami uredili radionicu.

Raspadom somborskog sreza i Sreskog odbora Narodne tehnike oslobodjen je prostor u Domu "Partizan", u koji se useljava primopredajna sekcija. Posle godinu dana dobijena je jos jedna prostorija za radionicu, u koju prelaze konstruktori. Od toga vremena klub je u istoj zgradi s uslovima povoljnim za rad. Nakon visegodisnjeg dobrog rada, 1976. godine klub se seli u Parisku ulicu broj 10. Kupovinom Doma NT klub napokon dobija prostorije u kojima cu najbolji uslovi za rad.

Osim u Somboru interesovanje za osnivanje sekcija radio-kluba javlja se i u selima. Tako je prvo formirana sekcija u Staparu. Posle kratkog vremena osamostaljuje se u poseban radio-klub, ali ubrzo prestaje sa radom. Sledeca sekcija je formirana u Kljajicevu, koja se posle tri-cetiri godine lepog rada takodje gasi. Za razliku od njih sekcija u Backom Monostoru i danas dobro radi. Ima vredne rezultate i uz somborsku je najuspesnija. Njeni clanovi su osvajali drzavna prvenstva u radiogoniometriji a rezultati na radio-stanici donose sekciji nekoliko sampionskih titula. Formirane su sekcije i u Aleksa Santicu, Bezdanu, Svetozaru Mileticu, vojnoj posti, ali se ove redom gase posle kratkog vremena.

Za sve to vreme klubse ipak omasovljuje, jer raspadom seoskih sekcija njihovi clanovi prelaze u somborski klub. Danas on ima dugu tradiciju i mnoge trofeje, koje su clanovi pojedinacno ili ekipno osvojili u zemlji i svetu.

Konstruktorska sekcija

Vec od samog pocetka, jos 1946. godine elektronika je privlacila zainteresovane. Kada je Savez radio-amatera Srbije 1958. godine organizovao seminar za konstruktore u Mataruskoj Banji, poslat je Josip Fica na obuku. Napravljeni su prvi ozbiljniji UKT uredjaji. Uz ucesce clanova iz Sombora ponovljeni su seminari 1959. i 1960. godine. Pod vodjstvom Andrije Vajlera 1960. godine izradjen je prvi KT primopredajnik.

U to vreme u klubu radi samo konstruktorska sekcija. Konstruktori uglavnom izradjuju razne difuzne prijemnike te se posle prelazi i na predajnike. Tako je u Domu "Partizan" organizovan tecaj za izradu UKT primo-predajnika za pojedince, posle cega su u Somboru proradili prvi UKT primo-predajnici u privatnom vlasnistvu. Clanovi kluba izradjuju i druge pomocne uredjaje. Zapoceo je i rad nasih goniometara, posto su prethodno clanovi radio-kluba "Tur Istvan" iz Baje demonstrirali rad KT amaterskog  goniometra. Uglavnom je rec o prepravkama raznih difuznih prijemnika u radio goniometre. Uporedo s ovim pravljeni su primiopredajnici za KT i UKT opsege, pojacivaci, Antene i razna pomagala, i to koriscenjem starog radio-materijala iz rashodovanih vojnih uredjaja.

Napretkom elektronike i pronalaskom tranzistora preslo se na izradu tranzistorskih uredjaja i primenu integralnih kola. Zahvaljujuci radu pojedinaca na konstrukcijama goniometara, jedan od centara goniometrista postaje Sombor, gde se izradjuju i automatski predajnici. Stvaranjem mogucnosti kupovine fabrickih modernih primiopredajnika jenjava rad u konstrukstorskoj sekciji, i zadrzavaju se samo konstrukcije i izrada antena, pomagala, pojacivaca i slicno. Klub organizuje seminar za odrzavanje fabrickih primopredajnika, o kojima izlazu vrsni strucnjaci iz Novog Sada, Beograda i Zagreba. Na seminar su se odazvali zainteresovani iz cele Jugoslavije, zbog cega je klub bio pohvaljen.

KT primopredajna sekcija

Ponovnim formiranjem radio-kluba 1957. godine zapocela je i obuka za radiooperatore,  za rad na radio-stanicama, koje, doduse tada jos nismo posedovali. Tecaj je odrzan u Gradskoj kuci i zavrsila su ga 43 kandidata, uglavnom radiotelegrafista iz redova vojske. Oni su vec znali telegrafiju, samo su kondicionirani i obuceni za amaterski rad.

Nazalost, zbog ranijih sukoba rukuvodstva kluba i clana ispitne komisije iz Novog Sada oboreni su takoreci svi kandidati. Samo tri clana su polozila, sto se veoma negativno odrazilo na clanstvo i pocetak rada sekcije u formiranju. Posle tog ispita nekoliko vrednih clanova pod vodjstvom inzenjera Andrije Vajlera, izradjuje prvi cevni KT primio-predajnik. Time je ispunjen uslov za dobijanje radio-dozvole. Pozivni znak je YU1KMN.

Te godine odrzana je prva veza radio-stanicom. Posto ovaj uredjaj nije dugo izdrzao pod naletom zainteresovanih za rad, klub kupuje jaci predajnik, takodje amaterske gradnje i profesionalni prijemnik "Halikraftes SX-43". U medjuvremenu ispite polazu mladji clanovi kluba Stipan Strilic, Mihajlo Veninger, Mihajlo Hadnadj, Josip Fica i jos neki clanovi koji se nisu duze zadrzali u klubu. Veoma intenzivan rad - po 24 casa dnevno, samo telegrafijom, posto nije bio namenjen za druge vrste rada - preopterecuje uredjaj, koji vrlo brzo strada. Zamenjen je vojnim rashodovanim BC 375 americke proizvodnje. Od tada pocinje rad sa AM modulacijom i fonijom.

Pojavom fabrickih uredjaja, primopredajnika japanske proizvodnje, uz razumevanje organa NT, kupljen je uredjaj "TRIO TS 510", veoma kvalitetan u to vreme, iz kontigenta od nekoliko desetina komada uvezenih u Jugoslaviju. Ocim uredjajima pocinje nova era u radu primo-predajne sekcije. Na takmicenjima u broju odrzanih veza osvojene su prve diplome i trofeji u zemlji i svetu. Prvi fabricki primo-predajnik u licnoj svojini nabavlja Arpad Sarkezi i njega slede i ostali clanovi kluba. Zapocinje rad teleprinterima - RTTY, SSTV na KT opsezima. Izradjeni su linearni pojacivaci, antene, razna pomagala za postizanje boljih rezultata na takmicenjima.

Posle kupovine zgrade NT postavljen je stub 20 metara visine, na koji su montirane nove fabricke antene za tri opsega. U tome je najvise udela imao tadasnji predsednik kluba Aleksandar Hajosevic. Klub ima vise savremenih KT i UKT primiopredajnika, pojacivaca, kao i drugu tehniku.

Pojavom racunara umnogome je olaksao opsluzivanje ogromne administracije u vezi sa radom radio-stanica, evidencije veze, QSL karata. Redjaju se diplome i pehari za osvojena prva mesta na raznim takmicenjima.

Za rad radio-stanicama clanovi su osvojili mnoga priznanja: za rad teleprinterom - RTTY tri puta evropski prvaci po broju odrzanih veza; prva mesta u Evropi WAE 1987, 1992. i 1993. godine ARRL 1991. i 1992. godine, a i mnoga lokalna takmicenja klubu su donela prva mesta.

Za pedeset godina rada u klubu je obuceno vise od hiljadu licenciranih operatora radio-stanicama, sto je dokaz da je nas klub snazan i jedan od najjacih klubova u Jugoslaviji.

Na raznim takmicenjima u brzini prijema i kucanja Morzeove azbuje clanovi kluba su osvojili sampionske titule. Tako je Srdjan Lukovic iz sekcije u Backom Monostoru osvojio titulu pionirskog sampiona Jugoslavije, a 1995. godine Dusan Milankov, Ivan i Goran Hajosevic osvojili su ekipno prvo mesto u Jugoslaviji.

UKT PRIMOPREDAJNA SEKCIJA

Jos za seminar u Mataruskoj Banji 1959. godine organizator je pripremio materijal za izradu cevnih UKT primiopredajnika. To su bili prvi primopredajnici izradjeni na nekom seminaru. Posto smo imali predstavnika, i za nas klub izradjen je jedan komplet. Po povratku sa seminara odrzane su prve veze na UKT. Aktivnost je bila mala. Na opsezima je jedino u dane takmicenja bilo vece aktivnosti.

Uspostavljene su veze telegrafijom i AM modulacijom - fonijom. Nakon izrade klubskog uredjaja pocinju da se grade prvi licni primiopredajnici. Tako pod pozivnim znakom YU1NOK prvi se aktivirao Josip Fica. Za veoma kratko vreme izradjeno je jos nekoliko UKT radio-stanica u klubskim prostorijama u Domu "Partizan". To su bili YU1OCE, YU1OCH i YU1OCY. Kako raste broj licenci, pocinje organizovanje takmicenja, na kojima Sombor - tada vec kao UKT centar - zauzima vidno mesto na rang listi. Javlja se interesovanje za novim vrstama rada na UKT opsezima te YU1NOK Josip Fica odrzava prve veze posredstvom meteorskih pojava, sto je u to breme bilo veoma retko. Pomocu rashodovanih teleprintera radio-amateri odrzavaju prve veze na UKT opsegu izmedju Jugoslavije i Madjarske pod pozivnim znakom YU1NOK. Slede mnoga takmicenja i vrhunski rezultati.

Nabavkom fabrickih uredjaja omasovljuje se rad na UKT opsegu i po kvalitetu. Dobijanjem vojnog otpadnog materijala radio-opreme napravljena je antena za UKT opseg, treci po velicini u Jugoslaviji, povrsine 100 kvadratnih metara, 352  elemenata.

Takvih antena u Evropi ima mozda 20. U Jugoslaviji je tada bilo dosta aktivnih stanica, sto je bio izazov da budu uradjeni antena i linearni pojacivaci koji omogucuje veoma dobar plasman na takmicenjima.

Ovakvom opremom odrzana je i prva veza posredstvom refleksije od Meseca. Na taj nacin je YU7AA odrzao nekoliko stotina veza. 

Uspesi na takmicenjima dokazuju da su clanovi somborskog kluba veoma aktivni i iskusni, te se uspostavlja kontakt sa RK "Banovici" i sa uredjajima se odlazi na Konjuh planinu. To je klubskoj ekipi donelo nekoliko sampionskih titula. Radi se na opsezima 144, 342 i 1296 megaherca. Zajednicka oprema oba kluba, uz prijatno druzenje, donela im je najbolje plasmane. Najznacajnije uspehe postigao je Josip Fica od 1972. do 1990. godine. Bio je 8 puta drzavni prvak, 12 puta zauzeo je drugo mesto i 9 puta trece mesto, a sedmo mestu u svetu za rad posredstvom refleksije od Meseca.

Prva veza na UKT sporadiku davne 1974. godine odrzana je izmedju Jugoslavije i Francuske. Uspostavio ju je Aleksandar Stankovic YU1OCG u vreme kada su korisceni amaterski gradjeni uredjaji.

SEKCIJA RADIOGONIOMETRISTA

Prvi koraci radiogoniometrije datiraju iz 1964. godine, kada su izradjeni prvi goniometri u Somboru. Bili su detektorski, sa velikim ramom i pojacivacem. Prvo vece ucesce Fica Josipa na sampionatu Jugoslavije 1964. godine u Novom Sadu ostalo je bez rezultata. Bilo je to vreme kada su se jos kori stili cevni prijemnici s okvirnim antenama.

Pojavom tranzistora i tranzistorskih dzepnih prijemnika pocinje novo interesovanje, koje su jos uvecali prijatelji iz Radio-kluba "Tir Istvan" iz Baje. Posle uspostavljanja saradnje oni su somborskom klubu poklonili amaterski goniometar. Bio je to prepravljeni sovjetski dzepni difuzni radio-prijemnik  tipa "cosmos". Videvsi ideju, nasi clanovi Arpad Sarkezi i Josip Fica pocinju rad na sopstvenim konstrukcijama. Ubrzo izradjuju nekoliko boljih uredjaja. Prvo su prepravljeni stari uredjaji, kasnije su izradjivani potpuno novi prijemnici, potom i predajnici za ARG.

 Izradom uredjaja i pristupanjem mladih, veoma zainteresovanih za ovu aktivnost, somborski klub izrasta u veoma jak centar u Jugoslaviji. Klub raspolaze sa blizu 100 goniometara za  KT, 20 goniometara UKT i 4 garniture veoma kvalitetnih automatskih predajnika. Na klupskim izbornim takmicenjima okuplja se blizu 100 takmicara, kako bi izborili ucesce za regionalna  takmicenja. Kao jugoslovenski centar ARG-a, Sombor osvaja vredne pozicije u drzavnoj reprezentaciji.

Bilo je godina kada su pola drzavne reprezentacije cinili clanovi somborskog kluba. U vojvodjanskoj reprezentaciji je bio nosilac aktivnosti niz godina. ARG komisije Vojvodine godinama je vodio Josip Fica, sve dok nije postao predsednik ARG komisije Jugoslavije. Od 1986. godine postaje medjunarodni ARG sudija i vise godina vodja jugoslovenske reprezentacije. Nazalost, promene u Jugoslaviji, pomanjkanje sredstava za putovanja na takmicenja veoma su unazadili ovu aktivnost, kojoj preti opasnost da potpuno zamre.

Najznacajnije uspehe u goniometriji postigao je Arpad Sarkezi. Prvo veliko priznanje je osvajanje sva tri mesta na takmicenje u Beogradu.

Somborski klub, kao Arg centar sa dosta takmicara i konstruktora, posle dobrih rezultata na drzavnom prvenstvu ulazi u konkurenciju za odlazak YU ekipe u Kinu 1983. godine. Obrenko Colic, kao takmicar, i Josp Fica, kao trener YU reprezentacije, borave 15 dana u Kini. Od pojedinaca najvise dobrih rezultata imao je Arpad Sarkezi. Od 1976. do 1996. godine deset puta je bio prvak Vojvodine, tri puta drugi i jednom treci. U tom periodu 8 puta je bio prvak drzave, dva puta drugi i dva puta treci. Na svetskom prvenstvu u dva maha osvojio je trece mesto i jednom peto mesto. Na evropskim prvenstvima dva puta je osvojio prvo i jednom trece mesto. Redovno je clan drzavne reprezentacije u kategoriji seniora i starijih seniora.

RACUNARSKA SEKCIJA

Cim su se pojavili racunari tipa "comodore" i "spectrum", nasi clanovi ih nabavljaju. U klubu racunara nije bilo, ali su tu clanovi razmenjivali svoja iskustva prilikom okupljanja. Prvi racunar koji je klub nabavio bio je "comodore" C-64. Racunari potom zamenjuju glomazne teleprintere u komunikaciji RTTY, radi se brze i lakse. Po izlasku na trziste PC racunara klub nabavlja i ove tipove. Istovremeno je odrzano i nekoliko tecajeva iz racunarske tehnike.

Sada se racunarom odrzavaju radio-veze RTTY, vodi evidencija veza, QSL karata, clanstva, razna dokumenta se smestaju u racunar, sto pomaze sekretaru u obavlajnju poslova.

MEDJUNARODNA SARADNJA

Medjunarodna saradnja je zapoceta prvom odrzanom vezom sa inostanstvom. Ipak, prva saradnja je uspostavljena sa clanovima iz Radio-kluba "Tir Istvan" iz Baje. Razmenjene posete doprinele su ozivljavanju klupskog rada, i to pre saradnje na nivou NT. Bratski odnosi dva grada samo su jos vise ucvrstili veze i dva kluba.

Saradnja na polju ARG povezuje klub sa vise klubova u zemlji i inostranstvu. Tako primamo posete delegacija iz Nemacke, Svedske, Madjaraske; gost kluba bio je sekretar medjunarodne amaterske organizacije regiona 1 gospodin Dzon Alavej (John Alawey) iz Engleske.

Posle raspada Jugoslavije i uvodjenja sankcija nasoj zemlji prekinute su mnoge veze i sradnje, a pomanjkanje sredstava onemogucuje da klub ucestvuje na inostranim takmicenjima.

Visegodosnji kvalitetni klupski rad, otvorenost za saradnju i dokazana strucnost nasih clanova bili su preporuka da budu birani u tela i komosije u Savezu radio-amatera. Mnogi od njih su bili birani u zirije na takmicenjima, sto je svakako svojevrsno priznanje klubu u njegovoj pedesetogodisnjoj aktivnosti.