Amaterska radio - goniometrija

ARG - tehnicko sportska disciplina

Sastavni deo radio-amaterskog pokreta koji niko nije uspeo, a nije ga ni moguce do kraja definisati, je i amaterska radio-goniometrija. Ona se razvijala, eksponirala, pa je i normativno regulisana kao tehnicko sportska aktivnost radio-amatera. To je, u kompleksu radio-amaterskog eksperimentisanja deo u kome je izvrsen vrlo uspesan spoj osposobljenost, vestinu i dovitljivost, a kroz sportski deo svoju kondicionu pripreljenost i sportski zar. U radio-amaterskoj organizaciji postoje razne podele i opredeljenja. Kod jednog istog radio-amatera javlja se kvalitativna zainteresovanost za jednu, pa za drugu ili cak istovremeno za vise aktivnosti i njima se bavi.

Iz takvih opredeljenja proizilazi da su niti radio-amaterske aktivnosti isprepletane do te mere da bi ih tesko mogli odvojiti. Sve one sadrze pored osnovnih tehnickih, sportske pa i takmicarske elemente. Moze se zakljuciti da je radio-amaterima za takve aktivnosti potrebnan pored psihicke, dobra fizicka pripremljenost i izdrzljivost. Ipak je to posebno izrazeno pri bavljenju amaterskom radio-goniometrijom.

Visok stepen nuzne fizicke pripremljenosti za bavljenje radio-amaterizmom naveli su jedan broj zemalja da radio-amaterske saveze, udruzenja i njihova delatnost nazovu radio-sportom i, u skladu s tim, amatersku radio-goniometriju sportskom disciplinom.

Amaterska radio-goniometrija se primenjuje na razna nacine. Negde su elementi sporta bivala potisnuti u drugi plan - osnovna je bila tehnika, da bi u drugacijoj primeni sportski elementi bivali izrazeniji.

Vremenom su prevladali sportski elementi. Dolazilo je do medjusobnih susreta - takmicenja, pa je aktivnost normativno regulisana u vidu pravila za takmicenja u amaterskom radio-goniometrisanju. Kasnije je i Medjunarodna unija radio-amatera (IARU: International Amateur Radio Union) usvojila pravila za sampionate u amaterskom radio-goniometrisanju u I regionu IARU, a kasnije i u svetu : Rules for Championships in Amateur Radio Direction Finding.

Covecji zivot ima svoj odredjeni vek. U tom veku trideset pa i cetrdesetgodisnji period je velik, dug. Baviti se u tako dugom periodu odredjenom aktivnoscu neprofesionalno, hobisticki, a posebno ako ona ima vrlo izrazene sportske elemente, to je nesto sto je vredno paznje pa i divljenja. Nije isto ako je bavljenje amaterskom radio-goniometrijom pocelo sa devet ili dvadeset i devet godina. Posle niza godina onaj prvi dolazi u kategoriju seniora, dok je onaj drugi stigao u starije seniore ili popularnije u "veterane". Oni koji su uvodili medju nase radio-amatere amatersku radio-goniometriju su uglavnom penzioneri, ali ima i onih koji se jos uvek bave amaterskom radio-goniometrijom.

Analiziraju sta je to sto privlaci pojedince ka radio-amaterskoj goniometriji i tako dugo zadrzava kao poklonike: to je nagon ka istrazivanju, otkrivanju sakrivenih radio-stanica, koje je neko drugi sakrio. Trebalo je na svakom takmicenju pobediti sebe i one oko sebe. Nije radio-goniometrija bez razloga nosila naziv "lov na lisice" gde je pusku zamenio mali (nekada vrlo veliki) goniometar a umesto lisica sakrivale su se radio-stanice. To je doduse i orijentacijski sport, gde radio-stanicu zamenjuje obelezeni punkt. To je rekreacija, ali i borba za osvajanje medalja i plaketa. To je druzenje i sticanje novih prijatelja, od onih malih golobradih, pa do svojih vrsnjaka i starijih.

Amaterski radio-goniometri su malog oblika, lako prenosivi, projektuju ih radio-amateri i izradjuju u radio klubovima. Rade na amaterskim frekvencijama. Antene im se razlikuju od antena drugih radio-uredjaja, izradjuju se zajedno sa goniometrom da bi se njime mogle okretati. Koriste se kao rucni merni uredjaj u poljskim i gradskim uslovima za odredjivanje pravca i smera izvora elektromagnetskih zracenja od strane sakrivenih radio-stanica. Nemaju ugradjene limbe (azimut skale) za ocitavanje snimaka u stepenima, ali se to u slucajevima potrebe moze uciniti pomocu kompasa (busole) s kojim amaterski radio-goniometristi raspolazu.

Amaterski radio-goniometristi snimaju signale sakrivenih radio stanica, ucrtavaju ih u topografske karte, analiziraju, obradjuju i odradjuju nalazista tih sakrivenih radio-stanica i pronalaze ih. Sve to obavljaju krecuci se, trceci (redje kolima, skijama, camcem) kroz odredjena nadmetanja, tehnicko-sportska zabavljanja, kroz nazovimo je jednu vrstu igre. A igra je slobodna akcija koja se prihvata kao fiktivna i izdvojena od svakodnevnog zivota, sposobna medjutim, da potpuno obuzme "igraca". To je aktivnost bez materijalnog interesa i koristi koja se odvija u ogranicenom vremenu i prostoru i po propisanim pravilima.

Raspon godina kod amaterskih goniometrista krece se od 10 do 70 (pa cak i vise). Zreo covek, a ne samo dete, igra se sa isto toliko predanosti koliko je pokazuje i u svom profesionalnom radu. Cesto ga igra vise interesuje od rada. Ona zahteva utrosak energije, inteligenciju i paznju. Najizrazeniji vid te igre kod amaterskih goniometrista su takmicenja.

Covek se igra tamo gde je covek u punom smislu. Nacelno, karakteristika amaterske radio-goniometrijske "igre" su u tome sto one ne stvaraju ni dela ni bogatstva i time se razlikuje od rada i umetnosti. Na kraju svake igre sve pocinje ponovo sa odredjene tacke bez pojave bilo cega novog - nema rukotvorevine, remek dela ni uvecanog kapitala. Ta "igra" je prilika za trosenje vremena, energije, za domisljatost i vestine. Kada sve to rade profesionalci i kada na taj nacin zaradjuju svoju platu, na primer, na ringu, pisti, pozornici kad pri tom moraju da misle na nagradu, nadnicu, honorar, onda oni nisu igraci, vec ljudi od zanata. To je neka druga igra.

Igra kroz ARG javlja se kao takmicenje, tj. kao borba u kojoj su vestacki stvoreni jednaki izgledi, da bi se protivnici sreli u idealnim uslovima, za koju su se smatra da trijumf pobedniku moze da pruzi preciznu i neopozivu vrednost. Radi se o rivalstvu koje se odnosi na brzinu, izdrzljivost, snagu, pamcenje, vestinu, domisljatost itd. koja se ispoljava u odredjenim granicama i bez ikakve pomoci spolja, tako da je u odredjenoj kategoriji pobednik onaj koji je bolji.

Za takmicenja se pokusavaju obezbediti podjednaki uslovi za sve ucesnike. Medjutim, apsolutnu jednakost je nemoguce postici bez obzira na zelje. Na primer, u boljem je polozaju onaj amaterski goniometrista koji startuje kasnije - dakle uslovi im nisu jednaki. Ali, ako je vrmenski razmak isuvise veliki, prostor dosta otvoren i temperatura porasla za desetinu stepeni pa je previse vruce, onda uslovi ponovo nisu isti i prednost je na strani onog koji je startovao ranije. Iskusan tehnicar zapaza ugazeno lisce, putanje kojim su se kretali takmicari pre njega. Zato se redosled nastupa odredjuje zrebanjem.

(Tekst preuzet iz knjige "50 godina amaterske radio-goniometrije")