[586.] Sta su signali?
a) Signali su prirodna bogatstva.
b) Signali su nosioci informacija.
c) Signale ne mozemo definisati.
d) Signali su komunikacijski kanali.
[587.] Zasto su u elektrotehnici signali sinusnog oblika?
a) Jer je njihova prosecna vrednost jednaka nuli.
b) Jer sadrze puno harmonickih komponenti.
c) Jer se pri prolazu kroz linearno elektricno kolo njihov
oblik ne menja.
d) Jer se njihova amplituda i faza pri prolazu kroz linearno
kolo ne mora menjati.
[588.] Pri prolazu kroz linearno elektricno kolo signalu sinusnog oblika se menja:
a) amplituda i faza.
b) oblik.
c) broj harmonickih komponenti.
d) samo amplituda.
[589.] Signal, koji nema sinusni oblik, mozemo objasniti kao:
a) signal sinusnog oblika.
b) signal pravougaonog oblika.
c) zbir sinusnih signala razlicitih amplituda i frekvencija.
d) zbir vise jednakih sinusnih signala.
[590.] Signal je sastavljen iz vise sinusnih signala. Frekvencije sinusnih signala su visekratnici osnovne frekvencije. Kako ih nazivamo?
a) To su nize harmonicke komponente.
b) To su vislje harmonicke komponente.
c) To su osnovne harmonicke komponente.
d) To su frekventni spektri.
[591.] Kakvu informaciju nam daje frekventni spektar signala?
a) Iz njega mozemo videti npr. koje frekventne komponente
signal sadrzi, kolika je njihova amplituda ili faza.
b) Iz njega direktno ocitavamo, kako se signal s vremenom
menja.
c) Iz njega vidimo, kako se ponasa dolazni signal.
d) Ne daje nam upotrebljive informacije o signalu.
[592.] Ako zelimo iz signala izdvojiti odredjene frekventne komponente, moramo signal:
a) filtrirati.
b) pojacati.
c) oslabiti.
d) pojacati a zatim oslabiti.
[593.] Signale pojacavamo:
a) sa umnozivacima.
b) sa pojacivacima.
c) sa atenuatorima.
d) sa filtrima.
[594.] Sinusni signal pojacavamo sa pojacivacem, koji nije posve linearan. Kakav je signal nakon pojacanja?
a) Signal je pojacan, ali poseduje, takodje i vislje
harmonicke
komponente.
b) Signal je po obliku jednak signalu pre pojacavanja.
c) Signal je pojacan ali ne sadri vislje harmonicke
komponente.
d) Signal je pravougaonog oblika.
[595.] Zadatak realnih pojacivaca, da pojacaju signal, je njihova slabost. U kojem primeru je ta tvrdnja tacna?
a) Ako upotrebimo pojacivac za pojacanje SSB signala.
b) Tvrdnja je netacna.
c) Ako upotrebljavamo pojacivac kao stepen za umnozavanje.
d) Ako upotrebimo pojacivac kao oscilator.
[596.] Imamo signal neke frekvencije, zeleli bi da dobijemo signal dvaputa vislje frekvencije. Sta treba uraditi?
a) Signal posaljemo kroz umnozivacki stepen i nakon toga sa
filterom izdvojimo signal zeljene frekvencije.
b) Signal filtriramo.
c) Signal dvaputa vislje frekvencije ne mozemo dobiti bez
dodatnog oscilatora.
d) Signal oslabimo.
[597.] U mesac dovedemo signal frekvencije 576 MHz i signal frekvencije 144 MHz. Koje su frekvencije signali dobijeni na izlazu mesaca?
a) 134 MHz i 530 Mhz.
b) 432 MHz i 720 MHz.
c) 440 Mhz i 276 MHz.
d) 140 MHz i 570 MHz.
[598.] Nakon mesanja dva signala, zeljeni produkt mesanja izdvojimo:
a) sa stepenom za umnozavanje.
b) sa atenuatorom.
c) sa filterom.
d) sa pojacivacem.
[599.] Kako nazivamo oslabljivac?
a) Atenuator.
b) Konvertor.
c) Cirkulator.
d) Invertor.
[600.] Sta odredjuje gornju granicu brzine prenosa informacija preko komunikacijskog kanala (npr. preko radio kanala)?
a) Gornju granicu odredjuje sirina pojasa i odnos
signal-sum.
b) Gornju granicu odredjuje samo odnos signal-sum.
c) Gornju granicu odredjuje samo sirina pojasa.
d) Gornju granicu odredjuje snaga signala.
[601.] Cesto su nosioci informacionih signala signali sinusnog oblika. Kao parametre noseceg signala (nosioc) uzimamo njegovu amplitudu, frekvenciju i fazu. Kako mozemo nosioc upotrebiti za prenos informacije?
a) Tako, sto obezbedimo da se nijedaan parametar ne menja.
b) Tako, sto jedan od parametara menjamo linearno sa
informacijom.
c) Tako, sto menjamo parametre nezavisno od informacije.
d) U tom primeru nosioc ne mozemo upotrebiti za prenos
informacije.
[602.] Za vezu izmedju sirine pojasa informacijskog signala i frekvencije nosioca vazi:
a) sto je vislja frekvencija nosioca, mora biti manja sirina
pojasa.
b) sto je veca sirina pojasaa niza je frekvencija nosioca.
c) sto je veca sirina pojasa, veca je i frekvencija nosioca.
d) sirina pojasa i frekvencija nosioca nisu u nikakvoj
medjusobnoj vezi.
[603.] Sa prijateljem uspostavimo vezu telegrafijom (CW) a zatim telefonijom (najpre SSB a potom i FM). Koji od upotrebljenih signala ima NAJVECU sirinu pojasa?
a) CW signal.
b) SSB signal.
c) FM signal.
d) Svi imaju jednaku sirinu pojasa.
[604.] Sa prijateljem uspostavimo vezu telegrafijom (CW) a potom telefonijom (najpre SSB i potom i FM). Koji od upotrebljenih signala ima NAJMANJU sirinu pojasa?
a) CW signal.
b) SSB signal.
c) FM signal.
d) Svi imaju jednaku sirinu pojasa.
[605.] Kakvu sirinu pojasa ima signal, koji se veoma brzo menja?
a) Ima malu sirinu pojasa.
b) Ima veliku sirinu pojasa.
c) Sirina pojasa nije zavisna od brzine menjanja.
d) Ima veoma malu sirinu pojasa.
[606.] Sa kojom skracenicom oznacavamo amplitudnu modulaciju?
a) PM.
b) FM.
c) CW.
d) AM.
[607.] Nosioc amplitudno modulisemo. Sta menjamo pri postupku modulacije?
a) Menjamo amplitudu nosioca.
b) Menjamo frekvenciju nosioca.
c) Menjamo fazu nosioca.
d) Menjamo frekvenciju i fazu nosioca.
[608.] Koja je osnovna karakteristika amplitudne modulacije (AM)?
a) Ta, da je amplituda nosioca konstantna.
b) Ta, da je signal nosioca jednakog oblika kao i informacijski
signal.
c) Ta, da se frekvencija nosioca brzo menja.
d) Ta, da zahteva veoma komplikovan postupak demodulacije.
[609.] Kako je sastavljen frekventni spektar amplitudno modulisanog (AM) signala?
a) Sastavljen je od frekventne komponente nosioca te od dva
simetricna bocna pojasa.
b) Sastavljen je od dva simetricna bocna pojasa.
c) Sastavljen je samo od jednog bocnog pojas.
d) Sastavljen je samo od frekventne komponente nosioca.
[610.] Nosilac modulisemo sa informacijskim signalom, koji ima sirinu pojasa 10 kHz. Kolika je sirina pojasa rezultirajuceg amplitudno modulisanog (AM) signala?
a) 100 kHz.
b) 40 kHz.
c) 20 kHz.
d) 10 kHz.
[611.] Sa kojom skracenicom oznacavamo amplitudnu modulaciju sa potisnutim nosiocem?
a) FM.
b) DSB.
c) AM.
d) PM.
[612.] Kako je sastavljen frekventni spektar amplitudno modulisanog signala sa potisnutim nosiocem (DSB signal)?
a) Sastavljen je samo od frekventne komponente nosioca.
b) Sastavljen je od frekventne komponente nosioca i dva simetricna bocna
pojasa.
c) Sastavljen je od dva simetricna bocna pojasa.
d) Sastavljen je samo od jednog bocnog pojasa.
[613.] Nosilac modulisemo sa informacijskim signalom sirine 10 kHz. Kolika je pojasna sirina rezultirajuceg DSB signala?
a) 100 kHz.
b) 40 kHz.
c) 20 kHz.
d) 10 kHz.
[614.] Sa kjojm skracenicom oznacavamo jednobocnu amplitudnu modulaciju?
a) DSB.
b) FM.
c) SSB.
d) AM.
[615.] Kako je sastavljen frekventni spektar SSB signala?
a) Sastavljen je od frekventne komponente nosioca i dva
simetricna bocna pojasa.
b) Sastavljen je od dva simetricna bocna pojasa.
c) Sastavljen je od samo jednog bocnog pojasa.
d) Sastavljen je samo od frekventne komponente nosioca.
[616.] Skracenicom LSB oznacavamo SSB signal, koji sadrzi:
a) gornji bocni pojas.
b) donji bocni pojas.
c) oba bocna pojasa.
d) samo nosioc.
[617.] Skracenicom USB oznacavamo SSB signal, koji sadrzi:
a) gornji bocni pojas.
b) donji bocni pojas.
c) oba bocna pojasa.
d) samo nosioc.
[618.] Kakve su prednosti SSB signala nad AM signalom?
a) SSB signal je snazniji i uzi u odnosu na AM signal. Ima
takodje
bolji odnos signal-sum (gledano pri jednakoj snazi predaje).
b) Postupak demodulisanja SSB signala je jednostavniji od
demodulisanja AM signala.
c) SSB signal nosi manje informacija od AM signala, jer nema
nosioa.
d) SSB signal ima dosta vecu pojasnu sirinu od AM signala.
[619.] Sa kojom skracenicom oznacavamo frekventnu modulaciju?
a) AM.
b) FM.
c) CW.
d) PM.
[620.] Nosilac frekventno modulisemo. Sta menjamo pri postupku modulacije?
a) Menjamo amplitudu nosioca nezavisno od informacijskog
signala.
b) Menjamo fazu nosioca linearno sa informacijskim
signalom.
c) Menjamo frekvenciju nosioca linearno sa informacijskim
signalom.
d) Menjamo amplitudu nosioca linearno sa informacijskim
signalom.
[621.] Kako se menja amplituda frekventno modulisanog (FM) signala?
a) Od nule do najvece vrednosti u zavisnosti od govora.
b) Menja se veoma sporo.
c) Menja se veoma brzo.
d) Amplituda se ne menja - ona je konstantna.
[622.] Sta je frekventna devijacija ?
a) To je najmanji pomeraj frekvencije FM signala od
frekvencije nosioca.
b) To je najveci pomeraj frekvencije FM signala od frekvencije
nosioca.
c) To je srednja vrednost frekvencije FM signala.
d) To je najveci pomeraj frekvencije SSB signala od
frekvencije nosioca.
[623.] Nosilac frekventno modulisemo sa informacijskim signalom, koji ima pojasnu sirinu 5 kHz. Frekventna devijacija je 10 kHz. Kolika je, priblizno, pojasna sirina rezultirajuceg FM signala?
a) 30 kHz.
b) 60 kHz.
c) 100 kHz.
d) 300 kHz.
[624.] Kolika je, priblizno, pojasna sirina FM signala, ako govor prenosimo preko radioamaterske UKT radio stanice?
a) 3 kHz.
b) 15 kHz.
c) 50 kHz.
d) 100 kHz.
[625.] Sa kojom skracenicom oznacavamo faznu modulaciju?
a) PM.
b) FM.
c) AM.
d) DSB.
[626.] Nosilac fazno modulisemo. Sta menjamo pri tom postupku modulacije?
a) Menjamo fazu nosioca u odnosu na na informacijski signal.
b) Menjamo frekvenciju nosioca u odnsu na informacijski
signal.
c) Menjamo amplitudu nosioca u odnsou na na informacijski
signal.
d) Menjamo frekvenciju nosioca nezavisno od informacijskog
signala.
[627.] Da li mozemo i kod fazne modulacije govoriti o frekventnoj devijaciji?
a) Da, jer menjanje faze ima za posledicu menjanje frekvencije
nosioca.
b) Ne, jer o tom govorimo smo kod frekventne modulacije.
c) Ne, jer o tom govorimo samo kod amplitudne modulacije.
d) Ne, jer menjanje faze ima za posledicu promenu amplitude.
[628.] Sa kojom skracenicom oznacavamo telegrafiju?
a) FM.
b) AM.
c) PM.
d) CW.
[629.] Kako modulisemo nosilac kod radiotelegrafije (CW)?
a) Nosiocu menjamo frekvenciju u ritmu unapred dogovorenih
znakova.
b) Nosilac ukljucujemo i iskljucujemo u ritmu unapred
dogovorenih znakova.
c) Tako, da se nosiocu ne menja amplituda.
d) Nosilac tu uopste nije potreban.